Politika: Napeta ekonomska situacija u Grčkoj - Antonis Samaras u pokušaju da stabilizuje privredu

Grčka vlada užurbano se priprema za sastanak „trojke” međunarodnih poverilaca u Parizu, koji će se održati od 2. do 4. septembra

Atina – Grčka vlada je na okupu, premijer Antonis Samaras svakodnevno drži brifinge. Bez odlaska na letnji odmor,vlada se priprema za sastanaksa „trojkom” međunarodnih poverilaca, koji će, kako bi se izbegle nove tenzije u Atini, biti održan u Parizu od 2. do 4.septembra.

Kako javljaju ovdašnje agencije, celokupna aktivnost Samarasovog kabineta usredsređena je na pokušaje da se ispune zahtevi poverilaca, koji će u Parizu otvoriti sva „vruća pitanja”, od poreza, preko smanjenja penzija do otpuštanja šest i po hiljada državnih službenika do kraja ove godine. Sva sporna pitanja treba da budu rešena do sastanka Evrogrupe 5. septembra i finalnog 12. septembra, kada će se odlučiti kada se „trojka” vraća u Atinu. Od ove odluke posredno zavisi i sudbina novih kreditnih tranši koje su Grčkoj neophodne da bi podmirila prispela dugovanja i dalje se, mada gotovo nište ne pretiče, izvlačila iz recesije.

Premijeru Samarasu do tada predstoji još jedan nimalo jednostavan ispit pred nacijom kojoj, tradicionalnona otvaranju 79. Solunskog međunarodnog sajma, treba da saopšti privredne smernice za narednu godinu. Sudeći po tome kako stvari sada stoje, Grke ne čekaju olakšice niti vidno poboljšanje životnog standarda. Presvega,po zahtevu i dogovoru sa „trojkom” međunarodnih poverilaca, do kraja 2014. treba na prinudni odmor poslatijoš šestipo hiljada državnih službenika. Neki od njih će možda i naći novi posao, ali većina će, praktično, dobiti otkaz.

Ono što je sigurno jeste da Grčka mora da uvede nove i prikupi stare poreze, da smanji penzione fondove vojske, policije i hitnih službi, što je već izazvalo ozbiljan talas negodovanja, ali što se,sudeći po raspoloženju „trojke”, mora sprovesti. Vlada je, istini za volju, pokušavala da ublaži oštrinu zahteva međunarodnih poverilaca, ali joj ostaje malo manevarskog prostora i, kako se čini, moraće da uvede nove mere štednje.

Prema raspoloživim informacijama,predviđa se rast poreza od 21 odsto za lekove, knjige, novine... Skok sa 13 na 19 ili 21 odsto očekuje se kada je reč o porezu na hranu, struju, vodu i gas, dok se izvesna smanjenja projektuju za benzin, sredstva za kućnu higijenu, alkohol i cigarete... Konačne odluke biće donete u narednih desetak dana, koliko je ostalo do sastanka sa predstavnicima Evrogrupe.

Inače, grčki poljoprivrednici na ulicama razdaju desetine tona voća koje je potpalo pod ruski embargo i vraćeno sa granice. Preko tri hiljade kamiona je vraćeno u Grčku i seljaci su odlučili da breskve i ostalo voće podele školama, dok će velike količine biti iskorišćene za proizvodnju sokova. Neizvesno je šta raditi sa novim,još neubranim breskvama i kivijem, jer u Evropi ne postoji alternativno tržište koje bi moglo da prihvati ogromne količine voća iz Grčke. Kompenzacija EU biće nedovoljna da pokrije gubitke Grčke koji već sada dostižu 180 miliona evra, i u isto vremeopravdan je strah farmera da bi sankcije mogle da budu dugoročne, čime bi potpuno uništile proizvodnju. Naime, Rusija je za Grčku bila jedan od najvažnijih partnera i trgovinski obrt je iznosio 9,3 milijarde evra.

(Jasmina Pavlović-Stamenić - Politika)